Ponedjeljak 19. tjedna kroz godinu: Da ih ne sablaznimo
Meditacija uz Evanđelje: Mt 17,22-27
Ponekad su nam važna načela do te mjere, da ih se nipošto ne želimo odreći. Jednako su nam tako ponekad toliko važna neka naša stečena prava, da ih branimo nogama i rukama. A pogledajmo Sina Božjega! On se ponizio tako, da je radi našega spasenja uzeo našu ljudsku narav, pri čemu valja imati na umu da smo mi tek stvorenja, a on je Bog oduvijek! Međutim, on ide još dalje: podlaže se građanskim zakonima, iako on to zapravo i nije trebao. Ta on je Kralj nad kraljevima!
Evo evanđeoske zgode. Poreznici upitaju Petra, plaća li Isus porez. Petar odgovori potvrdno. Kasnije u kući Isus tumači da kraljevi od svojih sinova ne ubiru porez, pa u tome smislu ni Isus ne bi bio dužan plaćati porez. I sada dolazi Isusova mudrost. On kaže Petru: „Ali da ih ne sablaznimo, pođi k moru, baci udicu i prvu ribu koja naiđe uzmi, otvori joj usta i naći ćeš stater. Uzmi ga pa im ga podaj za me i za se.“
Nije bio dužan platiti, ali je ipak platio porez. Radi mira u kući. U tome smislu Isus drugom zgodom i nas potiče: „Ako te tko prisili jednu milju, pođi s njim dvije“ (Mt 5,41). Radi mira u kući. Radi toga da zadobiješ svoga brata. Istjerivati pravdu do kraja i boriti se za svoja prava svim sredstvima, redovito dovodi do nesreće i onoga koji se pravda i one s kojima se pravda. Kaže Božja riječ: „Bolji je zalogaj suha kruha s mirom nego sa svađom kuća puna žrtvene pečenke“ (Izr 17,1). Još u Starom zavjetu su tako rekli. I Isus je tako postupao. Zar stvarno mislimo da mi znamo bolji put?
