Papa i obitelj
Papa Lav XIV. potvrdio je katoličku nauku o naravnoj stvarnosti braka. Prema Predaji Crkve, osnova za tu tvrdnju nalazi se u Svetome Pismu. U Knjizi Postanka, u kontekstu stvaranja i na njegovu vrhuncu, kaže se:
„Nije dobro da čovjek bude sâm: načinit ću mu dopunu / nadopunu / upotpunjenje (većina prijevoda glasi: „načinit ću mu pomoć koja mu odgovara“) (Postanak 2, 18).[1]
Brak izražava tu dopunu. Vrhovni svećenik jednostavno je podsjetio da je brak zajednica između muškarca i žene. U mnogim zemljama zakonodavstvo dopušta parove istoga spola, što se raznoznačno naziva „brakom“. Ne može se izražavati divljenje toj pojavnosti suprotnoj naravi i prirodi. Razlog raznoznačnosti (uza svu istozvučnost) leži u nijekanju naravi i naravnoga poretka. Na tom naravnom poretku počiva sakramentna milost kršćanskoga braka.
Lav XIV. istaknuo je životne primjere kako bi pomogao današnjoj mladeži shvatiti nadnaravnu stvarnost kršćanskoga braka. Njegove riječi, u poruci koju je 28. svibnja 2025. uputio sudionicima seminara „Evangelizacija s obiteljima današnjice i sutrašnjice: crkveni i dušobrižni izazovi“, bile su:
„Možda mnogim mladima, koji danas biraju suživot umjesto kršćanskoga braka, u stvarnosti treba netko tko im na konkretan i razumljiv način, osobito primjerom života, može pokazati što je dar sakramentne milosti i koja snaga iz nje proizlazi; netko tko im može pomoći shvatiti ljepotu i veličinu poziva na ljubav i služenje životu koji Bog daje supružnicima.“
Običaj koji se posvuda nameće ukida tradicionalno razdoblje udvaranja; danas parovi žive zajedno, odnosno imaju spolne odnose i „paze“ da izbjegnu trudnoću, koja u svakom slučaju završava pobačajem.
Prvosvećenik je 1. lipnja 2025. spomenuo i „svete brakove između muškarca i žene (koji) nam omogućuju da prevladamo sile koje uništavaju odnose i društva“. Spomenuo je one koji su kanonizirani, kao roditelji svete Male Terezije Louis i Zélie Martin te Józefa i Wiktoriju Ulma, ubijene zbog zaštite Židova tijekom Drugoga svjetskoga rata. Istaknuo je da „predlažući ih kao uzorne svjedoke, Crkva nam govori da današnjemu svijetu treba bračni savez kako bi upoznao i prihvatio Božju ljubav“.
Ova posljednja izjava pokazuje evangelizatorsku vrjednotu kršćanskoga braka, odnosno širenja Božje ljubavi u svijetu u kojem je Bog zaboravljen. Kršćani uprisutnjuju božansko Otajstvo: oni proglašavaju da je Bog Stvoritelj, Otkupitelj i Onaj koji prima ljude u svoju vječnost. Današnjemu svijetu potrebna je Božja ljubav, koja rastjeruje mržnju i sebičnost ugrađene u srca ljudi. Bez toga, ljudska srca, kada se pretvore u kulturu, uzrok su sukoba i ratova koji narušavaju mir. Vrlo je prikladno što je Lav XIV. rekao o kršćanskom braku i obitelji! Upravo u tom prisnom okruženju rađa se model društva u kojem vlada Kristova ljubav, izvor mira i sreće.
Na ovu Pedesetnicu neka Duh Sveti obnovi naš vjerovjesnički žar da s rastućom jasnoćom i hrabrošću naviještamo Evanđelje života i obitelji. Svijetu je, više nego ikada, potrebna ujedinjena, hrabra i dosljedna Crkva koja bezpridržajno naviješta Božju ljubav na putu zapovijedi i blaženstava.
kastilski izvornik
El Papa y la familia
El Papa León XIV confirmó la doctrina católica sobre la realidad natural del matrimonio. Según la Tradición de la Iglesia, la base de la afirmación se encuentra en la Sagrada Escritura. En el libro del Génesis, en el ámbito de la creación y en su cúspide, se dice “no es bueno que el hombre esté solo: le haré un complemento (la mayor parte de las versiones, reza: le haré una ayuda adecuada)”. El matrimonio expresa ese complemento; el Sumo Pontífice recordó, simplemente, que el matrimonio es la unión entre el hombre y la mujer. En muchos países, la legislación autoriza parejas del mismo sexo, a lo cual se llama equívocamente “matrimonio”. Non se puede mostrar admiración ante este fenómeno contrario a la naturaleza. La razón del equívoco está en la negación de la naturaleza y del orden natural. Sobre este orden natural se apoya la gracia sacramental del matrimonio cristiano.
León XIV destacó los ejemplos de vida para que los jóvenes de hoy comprendan la realidad sobrenatural del matrimonio cristiano. Sus palabras, en el mensaje que envió a los participantes del seminario “Evangelizar con las familias de hoy y de mañana. Desafíos eclesiales y pastorales”, fueron: “Quizás muchos jóvenes, que hoy en día optan por la convivencia, en lugar del matrimonio cristiano, necesitan en realidad a alguien que les muestre de forma concreta y comprensible, especialmente con el ejemplo de vida, qué es el don de la gracia sacramental y qué fuerza proviene de él; que les ayude a comprender la belleza y la grandeza de la vocación al amor y al servicio de la vida que Dios concede a los esposos”. La costumbre que se impone universalmente suprime la tradicional etapa del noviazgo; hoy en día los novios conviven, es decir, tienen relaciones sexuales y “se cuidan” para evitar un embarazo, lo que de cualquier manera se resuelve con el aborto.
También mencionó el Pontífice a “los matrimonios santos entre hombre y mujer (que) permiten superar las fuerzas que destruyen relaciones y sociedades”. Mencionó a quienes han sido canonizados, como los padres de Santa Teresita, Luis y Celia Martin, y los Ulma, asesinados por haber protegido judíos de la Segunda Guerra Mundial. Puntualizó que “al proponerlos como testigos ejemplares, la Iglesia nos dice que el mundo de hoy necesita la alianza conyugal para conocer y acoger el amor de Dios”.
Esta última afirmación muestra el valor evangelizador del matrimonio cristiano, es decir, difundir el amor de Dios, en un mundo donde Dios es olvidado. Los cristianos hacen presente el Misterio divino: proclaman que Dios es el Creador, el Redentor, y Quien recibe a los hombres en su eternidad. El mundo actual necesita el amor de Dios, que disiparía los odios y egoísmos, incrustados en los corazones de los hombres y que, convertidos en cultura, son la causa de enfrentamientos y guerras que enturbian la paz ¡Muy oportuna la mención que hace León XIV del matrimonio cristiano y la familia! Es en este ámbito íntimo donde se incuba el modelo de una sociedad en la que reine el amor de Cristo, fuente de paz y felicidad.
Que en este Pentecostés, el Espíritu Santo, renueve nuestro ardor misionero; para anunciar, con creciente lucidez y coraje, el Evangelio de la Vida y de la Familia. El mundo necesita, más que nunca, de una Iglesia unida, con coraje y coherencia, que proclame, sin descuentos, el Amor de Dios; por el camino de los Mandamientos y las Bienaventuranzas.
[1] Prevoditeljska napomena: Postanak 2, 18 u hrvatskim prijevodima glasi:
Nije dobro da je človiek sâm: učinimo mu pomoćnika prilična njemu. (Bartol Kašić)
nije dobro biti čoviku samu: učinimo mu pomoćnost priličanu sebi. (Petar Katančić)
nije dobro za čovika da je on jedino sam: učinimo mu pomoćnicu koja bi bila njemu slična (Ivan Matij Skarić)
nije dobro da je čovjek sam; da mu načinim druga prema njemu (Milan Rešetar)
Nije dobro, da je čovjek sam; načinimo mu pomoćnicu prema njemu! (Valentin Čebušnik)
Nije dobro daje čovjek sam. Načinit ću mu pomoćnika njemu slična. (Lujo Bakotić)
Nije dobro čovjeku, da je sam. Načinit ću mu pomoćnicu, koja mu pristaje. (Ivan Evanđelist Šarić)
Nije dobro da čovjek bude sam: načinit ću mu pomoć kao što je on. (Silvije Grubišić, Ljudevit Rupčić i Josip Tabak – Biblija Stvarnosti)
Nije dobro čovjeku biti sam: načinit ću mu prikladnu drugaricu. (Silvije Grubišić)
Nije dobro čovjeku biti sam; napravit ću mu pomoćnicu koja mu paše. (Đuro Martinjak)
Nije dobro da čovjek bude sâm; načinit ću od njega pomoć prikladnu za njega. (Rajko Telebar)
